Заслугом Момчила Тодорића сачувано богато културно-историјско наслеђе Срба који су се на подручје Апатина доселили после Другог светског рата
Делови традиционалног личког огњишта (Фото З. Обрадовић)
Пригревица код Апатина – У подруму Дома културе, на простору од стотинак квадрата, смештена је поставка етнопредмета пригревичке завичајне збирке. Заслугом Момчила Тодорића, библиотекара у пензији и незваничног кустоса ове установе, основане 1970. године, од заборава је сачувано богато културно-историјско наслеђе личког и банијског живља насељеног на подручју апатинске општине након Другог светског рата. Тодорић је знатан број експоната пронашао међу одбаченим и неупотребљивим предметима, марљиво сакупљајући свако сведочанство о народним обичајима и традицији: делове покућства из 18. и 19. века, оружје крајишких граничара, камени жрвањ за млевење жита и кукуруза, сеоске прангије...
U prilogu vam donosimo prevod teksta ''Friendly Dictators" koji obrađuje odnos vlade SAD i pojedinih dikatatorskih režima poput Pinočea, Hitlera i Pol Pota. Država poput Amerike koja je u svom osnivanju zasnovana na istinski ispravnim principima istine i slobode je do te mjere zagrizla u cinizam i dvoličnost da se i diktatori djele na prijateljske i neprijateljske. Iako je tekst napisan 1995 godine on ni danas ne gubi na važnosti. Najiskrenije vam preporučujemo da ga pročitate a ovom prilikom želim da se zahvalim našem prevodiocu Božuru na velikom uloženom trudu u prevod teksta od 27 stranica teksta sa engleskog jezika. Tekst je dostupan i u PDF verziji .
Prijateljski Diktatori
(napisano
1995. godine)
napisali: Dennis
Bernstein i Laura Sydell (neki izvori kažu 1989. godine, ali ima i pet novijih
dijelova – prevodilac)
prevod (i podaci o
periodima vlasti diktatora zbog starosti teksta): Božur
Mnogi od najrepresivnijih
svjetskih diktatora bili su prijatelji Americi. Tirani, mučioci, ubojice i
razni diktatori i korumpirani marionetski predsjednici dobili su pomoć,
podržavali su ih i velikodušno nagrađivali za njihovu lojalnost interesima
SAD-a. Tradicionalni diktatori ščepaju vlast silom, dok ustavni diktatori
zauzimaju položaj putem lažnog glasanja ili jako ograničenih izbora, i često su
marionete i branioci vojnih hunti koje kontroliraju glasačke kutije. U svakom
slučaju, ni jedan nije bio demokratski izabran od većine svoga naroda u fer i
otvorenim izborima.
Радован Пекић из села Мало Паланчиште код Приједора сакупио предмете из времена предака како би омладина Поткозарја знала какви су некада обичаји били и како се живело
Овако је у старим кућама изгледало ложиште(Фото И. Котлић)
Приједор – Мало је ентузијаста или, боље речено, носталгичара који би цео живот посветили прикупљању предмета из живота наших предака. Баш такав је Приједорчанин Радован Пекић из села Мало Паланчиште који већ неколико година поседује малу етнозбирку.
– Све је почело пре десетак година, када сам ову велику кућу добио од Станоја Нишевића из Омарске. То је његова родна кућа коју сам касније преправио и довео у стање каква је изгледала некада, прича Пекић а сећања навиру.
Сваке ноћи крај прозора стојим
у мраку плачем и сузе бројим,
суза сузу сустиже, о муко моја докле више?
Девет лета од страшног гета прошла су,
мени ништа доброг донеле нису.
У моме дворишту више нема цвркут птица
уместо тога стоји бодљикава жица.
И све је одавно престало да цвета,
последњи сам цвет убрала пре девет лета.
И сунце је одавно престало да сја
често се питам дал се и оно боји као и ја?
И дуга одавно моје небо не краси,
дал је све боје потрошила ил се бодљикаве жице плаши?
Ни реке у мом крају више не теку
због тога моје сузе ме пеку,
па поглед лута на ливаде и пољане
ни оне више нису зелене.
Ни небо више није плаве боје
одавно око мене све црно је.
Страх , бол и туга
то су моја три најбоља друга!
Дружимо се много година
иза жице овог савременог логора!
Понекад украдем од живота по неки осмех
па се питам, Боже дали је то грех?
Или је можда тако суђено
да детињство моје буде бодљикавом жицом ограђено!?
Јована Радовановић, 11 година
енклава Ораховац, Косово и Метохија
јо
Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.
Помаже Бог брате ми у Христу, написала сам песму за сајт Ој Крајино,
желим да је поставите на почетку сајта из једног јединог разлога, а то
је иста судбина и прогон српског рода и у Српској Крајини као и код нас
на Косову и Меохији. Надам се да ће те је поставити. Пуно сестринских
поздрава У Христу Јована.
Пише: Assoc. Prof. VLADISLAV B. SOTIROVIC, Ph.D. in Philology На још једну годишњицу „Вуковарске епопеје“ из 1991. г. пре свега треба истаћи да ће се о овом историјском догађају, вероватно најмаркантнијем из времена крвавог распада бивше Југославије, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крвавих српско-хрватских сукоба.
Скоро тромесечне борбе за овај западносремски град на рекама Вуки и Дунаву (од 25. августа до 18. новембра 1991. г.) тек ће изазивати реакције и „њихових“ и „наших“ пов(иј)есничара, али је ипак и до сада протекло довољно воде и Вуком и Дунавом да се изнесе колико-толико релевантан суд о овој хрватско-српској епопеји са довољно удаљене и неутралне историјске дистанце узимајући у обзир до сада познате архивске документе и друге историјске изворе, а пре свега ослањајући се на сведочанства учесника самих догађаја како би се избегле политикантске шпекулације у виду „терања воде на своју воденицу“.
KADA
je Ivica Vuletić, Srbin iz okoline Pančeva, posle 15 godina robije
izašao iz hrvatskog zatvora "Lepoglava", ispričao je neverovatnu priču
o tome kako je osuđen i kažnjavan zbog izmišljenog ratnog zločina:
-
Na suđenju me je, navodno, svedok s ratišta prepoznao po cipelama. A,
ja ih nikad nisam ranije nosio, jer sam ih dobio u zatvoru! Advokat mi
je rekao "tako mora da bude", i ja sam osuđen na 15 godina...
Zatvorskim čuvarima smetala je i tetovaža koju je Vuletić napravio još dok je bio u vojsci.
Zubi -
Kriminalci su mi, po odobrenju čuvara, zubima čupali kožu gde je bila
tetovaža. Milion puta mi je prošlo kroz glavu kako sebi da skratim
muke. Spasao me je neko ko me je prijavio Međunarodnom komitetu Crvenog
krsta. U Lepoglavi su me potom obilazile međunarodne organizacije, pa
nisu smeli više da nas maltretiraju - uzdiše i govori Ivica Vuletić.
Са великом радошћу вас обавјештавамо да је изградња цркве у Винквцима приведена крају и како каже прота Предраг Азап остаје још да се уреди унутрашњост цркве. Обнова ове цркве је велика заслуга проте Азапа и испуњење његове визије. Нека нам свима ова прича послужи као инспирација.
Хапшење и изручење свог брата Радована, Лука Караџића је поднео веома емотивно. Ипак, ма колико то било страшно, сад бар зна да је Радован жив и здрав, а и спреман да пред Хашким трибуналом докаже истину о рату у којем је водио одбрану српског народа.
Како је Радован? Да ли контактирате?
- Често ме зове телефоном, некад по два, три пута дневно. Разговарамо углавном о обичним, свакодневним стварима. Чак и у таквим условима, из Хага, брине како сам, шта радим.
Каквог је расположења?
- Одлично је расположен, пун оптимизма. Очекује да се све добро заврши. Кад му кажем да су ми послови још блокирани, он каже: „Стрпи се, Боже здравља, па кад изађем на слободу доћи ћу да радимо заједно, биће све у реду".
Велика нам је част да представимо нови ЦД нашег почасни члана, народног гуслара Сава Станишића под именом: ''Хапшење Караџића''.
Хвала Сави што је ове пјесме несебично подјелио са свима нама и молим наше посјетиоце да купе ЦД и на тај начин покажу своју подршку нашим младим српским гуслама.
Сусрет скромног филозофа Диогена и силног освајача Александра
Македонског на сликовит начин сучељава моћ и власт, с једне, и снагу
спиритуалности, с друге стране
Диоген из црноморског
града Синопе, смештеног на северном ободу малоазијског потконтинента, био је
један од најнеобичнијих мислилаца античког света. Свако ко поседује елементарна
знања из филозофије одмах ће га се сетити и замислити како са свећом усред дана
иде улицама древне Атине и тражи човека или како борави у бурету. Ни његов
чувени сусрет са Александром Великим, једном од најистакнутијих личности
светске историје, није остао непознат. Тај сусрет скромног филозофа, али човека
неспутаног духа - навикнутог да је бесмислена и непотребна раскош све што није
гола нужда - и силног освајача на сликовит начин сучељава моћ, власт и
богатство, с једне, и слободу, једноставног и снагу спиритуалности, с друге
стране.
Симић : Braćo Srbi imate pozdrav iz našeg grada VUKOVARA!!!
Симић : Браћо Срби имате поздрав из нашег града ВУКОВАРА!!!
RADOTA : Pozdrav familiji Djuricanin u daleku australiu
RADOTA : Pomaze BOG braco i sestre.
bojan78 : prokleti da su, narod ce im suditi!
gorant : Srbijo-stidi se i ja te se stidim!!!
gorant : "Prokleti bili izrodi srpski-svih vremena"-Ep. Nikolaj
gorant : Србијо-стиди се!!!
gorant : "Проклети били изроди српски-свих времена"-Еп. Николај
GratkoMladi : Није Драже већ брат РАДОВАНЕ.београдске дахије ће нестати и отићи са срамне историјске позорнице а Рашо ће вазда вас вијек остати у срцима својих сабораца међу којим сам и ја и не само ући ће у СРПСКУ ИСТОРИЈУ И зато ДРЖ СЕ РАШО ЈОШ СИ ЖИВ.